Category Zakoni & propisi

Neoporezivi iznosi za 2024.godinu

Na osnovu Zakona o porezu na dohodak gradjana, za 2024. godinu i isplate koje se vrše u periodu od 1.februara 2024.godine do 31.01.2025.godine, važe sledeći neoporezivi iznosi:

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 25.000 dinara*
    * ovaj iznos se ne menja u odnosu na postojeći jer je promenjen od 1. januara 2024. godine
  • Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (član 18. stav 1. tačka 1) –  5.398 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji (član 18. stav 1. tačka 2) – 3.241 dinar
  • Naknada prevoza na službenom putovanju (član 18. stav 1. tačka 5) – 9.449 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (član 18. stav 1. tačka 7) – 53.986 dinara
  • Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića (član 18. stav 1. tačka 8) – 13.497 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima (član 18. stav 1. tačka 9) – 26.991 dinar
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog (član 18. stav 1. tačka 9a) – 94.472 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta (član 18. stav 1. tačka 12) – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
  • Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (član 21a stav 2) – 8.101 dinar
  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog (član 9. stav 1. tačka 9) – 94.472 dinara
  • Stipendije i krediti učenika i studenata (član 9. stav 1. tačka 12) – 41.381 dinar
  • Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi (član 9. stav 1. tačka 13) – 13.497 dinara
  • Naknada za rad članova biračih komisija (osim članova RIK), biračkih i glasačkih odbora, kao i naknada za rad na popisu stanovništva (član 9. stav 1. tačka 29) – 7.247 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad (član 9. stav 1. tačka 30) – 17.933 dinara
  • Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (član 9. stav 1. tačka 31) – 137.941 dinar
  • Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću (član 83. stav 4. tačka 1) – 137.941 dinar
  • Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa (član 85. stav 1. tačka 11) – 17.933 dinara
APR – Online promena podataka preduzetnika

Do sada je bilo moguće vršiti osnivanje preduzetničke radnje ili agencije elektronskim putem. Od 27.decembra 2023.godine, omogućeno je da online – elektronski izvršite eventualnu promenu podataka o registrovanom preduzetniku kao što je na primer promena sedišta, kontakt podataka, brisanje ili otvaranje poslovne jedinice i sl. Takodje, omogućeno je da se elektronskim putem vrši i brisanje same preduzetničke radnje tj. agencije.

Preduslov, da preduzetnik sprovede potrebne promene ili samo brisanje radnje je važeći elektronski sertifikat i NEXU aplikacija kroz koju se vrši potpisivanje.

Početni korak za korisnike koji prvi put pristupaju sistemu je kreiranje naloga na Portalu eID.gov.rs. Sve ostalo se radi u okviru portala Agencije za privredne registre.

Plaćanje naknade za promenu ili brisanje, kao i kod registracije preduzetničke radnje ili agencije se takodje vrši online – platnim karticama.

Naravno da za naše klijente, mi preuzimamo obavezu praćenja izmene svih propisa i tehničku podršku u eventualnom radu na sprovodjenju svih izmena, pa tako i ovih novina oko registracije, promena ili brisanja preduzetničkih radnji ili agencija kod Agencije za privredne registre.

Frilenseri – ko, kako i koliko plaća?

Frilenseri, po navici imamo utisak da su to ljudi koji se bave poslom IT stručnjaka iz udobnosti fotelje iz svoje sobe. Pa, bar delimično je tačno. Samo što tu još spadaju i neki drugi, npr. majstor za popravku veš mašine, majstor za krečenje, bebisiter itd.

Frilenseri, da ne prevedimo sada bukvalno sa engleskog, odakle potiče izraz su u stvari ljudi koji su „slobodni“ i koji taj neki svoj rad i posao obavljaju samostalno-slobodno bez sklapanja bilo kakvog ugovora sa „poslodavcem“, mislimo tu čak i na honorarce.

Zbog čitave polemike i načina na koji je naš sistem ranije „video“ ili bolje reći „nije video“ ljude slobodnih zanimanja, došlo je do zakonskih izmena tj. promena radi prepoznavanja i pravednijeg poreskog sagledavanja frilensera.

Znači, sada svi frilenseri spadaju u grupu ljudi koji su dužni da svoj rad samooporezuju. To znači da sami obračunavaju, podnose i plaćaju poreze za svoj izvršeni rad.

Obaveze za poreze se obračunavaju kvartalno na jedan od dva dostupna načina ili opcije. To koju ćete opciju izabrati zavisi isključivo od Vaše procene i njih možete primenjivati iz kvartala u kvartal, kako Vama iz Vaše procene bude odgovaralo.

Frilenser podnosi prijavu putem portala www.frilenseri.purs.gov.rs, i to samo u slučaju ako je isplatilac od koga mu pristiže priliv strano pravno lice, strano fizičko lice, domaće fizičko lice ili drugo lice koje ne plaća poreze i doprinose u Republici Srbiji.

Uporedni primer, dve ponudjene opcije sa istim iznosima.

Opcija 1Opcija 2
Normirani troškovi: 96.000 RSD u kvartalu.

Porez: 20%
PIO: 24%
Zdravstveno: 10,3% ( Ova stopa se primenjuje na trostruki iznos osnovice od 15% prosečne mesečne zarade u RS, što znači minimalni iznos za plaćanje je 4.789 RSD za kvartal. Ukoliko je ova osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod.)


Normirani troškovi: 57.900 RSD u kvartalu, uvećani za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.

Porez: 10%

PIO: 24 % (obavezan, najmanje 25.218 rsd kvartalno)
Zdravstveno: 10,3 % ( Ova stopa se primenjuje na trostruki iznos osnovice od 15% prosečne mesečne zarade u RS, što znači minimalni iznos za plaćanje je 4.789 RSD za kvartal. Ukoliko je ova osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod.)


Primer 1: Kvartalni prihod 60.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 60.000 – 96.000 = 0 RSD
Porez je 0 RSD
PIO je 0 RSD
Zdravsteno je 0 RSD ukoliko ste zdr. osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 0 ili 4.789 RSD.
Primer 1: Kvartalni prihod 60.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = (60.000-(57.900+60.000*34%) RSD
Porez je 0 RSD
PIO je 25.218 RSD
Zdravstvo je 0 RSD ukoliko ste zdr.osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr. osigurani.
Ukupni trošak: 25.218 ili 30.007 RSD.
Primer 2: Kvartalni prihod 100.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 100.000-96.000=4.000 RSD
Porez: 4.000×20%=800 RSD
PIO: 4.000×24%=960 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 1.760 ili 6.549 RSD.
Primer 2: Kvartalni prihod 100.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa =
(100.000-(57.900+100.000*34%)=8.100 RSD
Porez: 8.100×20%=810 RSD
PIO: 25.218 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 26.028 ili 30.817 RSD.
Primer 3: Kvartalni prihod 300.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 300.000-96.000=204.000 RSD.
Porez: 204.000×20%= 40.800 RSD
PIO: 204.000×24%=48.960 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 21.012 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 89.760 ili 110.772 RSD.
Primer 3: Kvartalni prihod 300.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa =
(300.000-(57.900+300.000*34%)=140.100 RSD.
Porez: 140.100×10%= 14.010 RSD
PIO: 140.100×24%=33.624 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 14.430 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 47.634 ili 62.064 RSD.

Kvartalni
prihod
60.000
RSD
100.000
RSD
160.000
RSD
180.000
RSD
300.000
RSD
500.000
RSD
Opcija 18%6,6%21,7%25,3%36,9%43,9%
Opcija 250%30,8%21,8%20,9%20,7%24,1%
* Proračuni su radjeni na pretpostavci da niste zdravstveno osigurani, što znači da poresko opterećenje može biti i manje.

Minimalac za 2024.godinu

Minimalna cena rada za 2024.godinu iznosiće neto 271,00 dinar po radnom satu. Povećanje je usledilo Odlukom Vlade RS objavljenom u Sl. glasniku br. 79 od 15.09.2023.godine.

Ukoliko uzmemo, kao primer da prosečno mesec ima 176 radnih sati, minimalna zarada bi iznosila 47.696,00 dinara u neto iznosu. Bruto minimalna zarada na ovaj iznos bi iznosila 64.473,61 dinar.

Poresko oslobodjenje kod bruto zarade iznosi 25.000,00 dinara.

Nova, viša cena rada, samim tim i minimalna zarada primenjivaće se od 1.januara 2024.godine i važi za celu kalendarsku 2024.godinu.

Neoporezivi iznosi za isplate počev od 1.februara 2023.godine

Zakonom o porezu na dohodak gradjana, za period od 1.feburara 2023.godine, do 31.januara 2024.godine utvrdjeni su sledeći neoporezivi iznosi za isplate. Objavljeno u „Sl.Glasniku br. 6 od 27.1.2023.godine.

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 21.712 dinara*
    * ovaj iznos se ne menja u odnosu na postojeći jer je promenjen od 1. januara 2023. godine
  • Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (član 18. stav 1. tačka 1) –  5.017 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji (član 18. stav 1. tačka 2) – 3.012 dinara
  • Naknada prevoza na službenom putovanju (član 18. stav 1. tačka 5) – 8.782 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (član 18. stav 1. tačka 7) – 50.173 dinara
  • Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića (član 18. stav 1. tačka 8) – 12.544 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima (član 18. stav 1. tačka 9) – 25.085 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog (član 18. stav 1. tačka 9a) – 87.799 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta (član 18. stav 1. tačka 12) – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
  • Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (član 21a stav 2) – 7.529 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog (član 9. stav 1. tačka 9) – 87.799 dinara
  • Stipendije i krediti učenika i studenata (član 9. stav 1. tačka 12) – 38.458 dinara
  • Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi (član 9. stav 1. tačka 13) – 12.544 dinara
  • Naknada za rad članova biračih komisija (osim članova RIK), biračkih i glasačkih odbora, kao i naknada za rad na popisu stanovništva (član 9. stav 1. tačka 29) – 6.735 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad (član 9. stav 1. tačka 30) – 16.666 dinara
  • Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (član 9. stav 1. tačka 31) – 128.198 dinara
  • Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću (član 83. stav 4. tačka 1) – 128.198 dinara
  • Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa (član 85. stav 1. tačka 11) – 16.666 dinara

Robno knjigovodstvo u MP ?

Da li preduzetnici „knjigaši“ i pravna lica imaju obavezu vodjenja zaliha tj. robno-materijalno knjigovodstvo u maloprodaji. Kratak odgovor je DA..ali i ne moraju. Da li mora posedovati analitičku evidenciju osnovnih sredstava DA, moraju.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici „knjigaši“ mogu ali ne moraju da vode evidenciju o robi prema količini (robno knjigovodstvo) u maloprodajnim objektima, odnosno ovo je pitanje koje treba urediti opštim aktom (Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). Ovaj stav potvrdilo je Ministarstvo finansija 4.10.2022 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00776/2022-16 od 4.10.2022. god.) tumačeći propis o računovodstvu koji definiše da li postoji zakonska obaveza za vođenje robnog knjigovodstva u maloprodajnim objektima mikro pravnih lica (preduzeća i preduzetnika).

Na sve to ukratko treba sada reći da za osnovna sredstva svako pravno lice odnosno preduzetnik, ima obavezu da obezbedi verodostojne podatke u vezi sa poslovnim knjigama koje vodi, pa tako npr. ne može predvideti da nema/ne vodi analitičke evidencije osnovnih sredstava – nema onda ni obračuna amortizaicje.

Što se tiče maloprodaje i praćenja kretanja robnog prometa nije neophodno da pravno lice (uključujući mikro), odnosno preduzetnik vodi „robno-materijalno“ knjigovodstvo u maloprodajnim objektima, s obzirom da postoji tzv. maloprodajna metoda, koja podrazumeva da se zalihe robe vode po prodajnoj vrednosti, a da postoji račun korekcije, tj. račun ukalkulisane razlike u ceni koji prodajnu vrednost svodi na nabavnu vrednost.

APR – elektronske usluge i potpisivanje

Agencija za privredne registre, obaveštava sve zakonske zastupnike-ovlašćena lica privrednih društva, preduzetnike i gradjane da najkasnije do 31.05.2023. se moraju registrovati na portalu e-Uprave gde će se na taj način elektronski identifikovati.

„Privrednici i građani, koji žele da koriste elektronske usluge Agencije za privredne registre, kao što su eDostavljanje finansijskih izveštaja, eRegistracija ponuđača, eRegistracija osnivanja D.O.O i preduzetnika, eGrađevinske dozvole, eEvidentiranje stvarnih vlasnika i druge usluge dostupne na portalu sa eServisima Agencije, a koji do sada nisu imali korisnički APR nalog, od 16. januara 2023. godine treba da kreiraju korisnički nalog preko portala za elektronsku identifikaciju eID.gov.rs, nakon čega će automatski biti preusmereni na sistem APR-a.

Postojeći korisnici ovih elektronskih usluga moći će da koriste svoje APR naloge kreirane putem Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije sve do 1. juna 2023. godine, a po isteku ovog roka biće dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Sa jedinstvenim korisničkim eID nalogom, privrednicima i građanima je omogućen pristup ne samo svim elektronskim uslugama APR-a, već i ostalim uslugama eUprave, LPA, eZdravlje, Moj es Dnevnik, eFaktura i Moja prva plata.“

Agencija za privredne registre je već u toku 2022.godine omogućila potpisivanje u Cloudu.

„Agencija za privredne registre će od sutra, 23. marta 2022. godine, omogućiti korišćenje elektronskog potpisa u klaudu izdatog od Kancelarije za IT i eUpravu, u Posebnom informacionom sistemu za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja.

U narednom periodu, Agencija će omogućiti korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu i u ostalim aplikacijama dostupnim na internet stranici Agencije, kao i korišćenje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u klaudu izdatih od ostalih izdavalaca koji se nalaze u Registaru pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja.

Kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu besplatno izdaje Kancelarija za IT i eUpravu na čijem su Portalu za elektronsku identifikaciju objavljene sve informacije i uputstva u vezi aktivacije mobilne aplikacije ConsentID, kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu i procedure potpisivanja dokumenata u klaudu (https://cloud.eid.gov.rs/ca).“

Objavljene su izmene više zakona, a u vezi sa poslovanjem

U „Službenom glasniku RS“, broj 138/2022 objavljeni su sledeći zakoni:

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama;
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i
  • Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona.

Najznačajnije izmene i dopune navedenih zakona odnose se na sledeće:

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – precizira se da se odredbe ovog zakona ne odnose na fizička lica koji nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti,
  • – preciziranje pojma subjekta javnog sektora,
  • – obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti i obveznici poreza na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, prijavljuju se za korišćenje SEF-a pre podnošenja zahteva za isplatu subjektu javnog sektora,
  • – ukida se obaveza izdavanja elektronske fakture za promet dobara i usluga bez naknade,
  • – izmene u vezi sa evidentiranjem podataka u pojedinačnoj i zbirnoj evidenciji PDV,
  • – omogućeno je da se elektronska faktura koja je odbijena može naknadno prihvatiti (za elektronske fakture koje se evidentiraju u CRF ova odredba će se primenjivati od 1. juna 2023. godine);
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji –  stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – postupanje prilikom obavljanja prometa izvan maloprodajnog objekta ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice ili preduzetnik,
  • – objedinjavanje Sistema za upravljanje fiskalizacijom i Sistema elektronskih faktura u poslovanju između privrednih subjekata kao i između privrednih subjekata i subjekata javnog sektora (podzakonski akt biće donet u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona),
  • – način evidencije i način izdavanja fiskalnog računa, za promet na malo sopstvenih korišćenih pokretnih materijalnih sredstava;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – u slučaju kada je elektronska faktura, na osnovu koje se može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza, izdata najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa Zakonom o PDV, obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala,
  • – definisanje tržišne vrednosti dobara, odnosno usluga,
  • – određivanje osnovice za obračunavanje PDV za promet dobara, odnosno usluga između lica koja se smatraju povezanim licima u smislu Zakona o PDV kao tržišne vrednosti dobra ili usluge, bez PDV, u slučaju kada sticalac dobra ili usluge nema pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti, a promet je izvršen uz naknadu nižu od tržišne vrednosti,
  • – određivanje lica koja se smatraju povezanim licima u smislu Zakona o PDV,
  • – obveznici PDV dostavljaju obaveštenja poreskom organu u elektronskom obliku;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – kod razvrstavanja nepokretnosti za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, u poslovne objekte se razvrstavaju i garaže u kojima se (u celini ili u pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost,
  • – utvrđivanja poreza na imovinu dograđenog objekta obveznika koji ne vodi poslovne knjige, u slučaju kad dograđeni deo nije posebni deo novonastalog objekta,
  • – kod prenosa uz naknadu i kod prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu plaća se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava,
  • – usaglašavanje odredaba koje uređuju oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na stanu kupcu prvog stana, sa vrstama upisa prava svojine na nepokretnostima (svojina, susvojina i zajednička svojina),
  • – odlaganje roka za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave – sa 1. januara 2023. godine na 1. januar 2024. godine;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – stupaju na snagu 20. decembra 2022. godine, a primenjuju se od 1. januara 2023. godine:
  • – povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300,00 dinara na 21.712,00 dinara mesečno – od 1. januara 2023. godine,
  • – smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25% na 24% – od 1. januara 2023. godine,
  • – produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica,
  • – uvođenje samooporezivanja po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana,
  • – novi način oporezivanja i utvrđivanja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje fizičkih lica – „frilensera“;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – da se poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana podnosi isključivo u elektronskom obliku,
  • – nova krivična dela za nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju i nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – pojmovno preciziranje „organa“ kod imaoca javnih ovlašćenja – preduzeća, privrednih društava i drugih organizacija, tako da pojam organa  podrazumeva pomenute subjekte koji se za vršenje javnih ovlašćenja finansiraju iz budžetskih sredstava;
  • – izmene i dopune većeg obima, u tarifama iz Odeljka A, u okviru postojećih tarifa/taksi, kao i uvođenjem novih tarifnih brojeva/taksi, i to u sledećim grupama:
    • I. Zahtevi,
    • IV. Uverenja,
    • VIII. Spisi i radnje u oblasti unutrašnjih poslova,
    • IX. Spisi i radnje u carinskom postupku,
    • XIII. Spisi i radnje u oblasti trgovine i privrede,
    • XIV. Spisi i radnje u vezi sa pravima intelektualne svojine,
    • XV. Spisi i radnje u oblasti geologije, rudarstva i energetike,
    • XVI. Spisi i radnje u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju,
    • XIX. Spisi i radnje u oblasti prostornog planiranja i izgradnje,
    • XXIII. Spisi i radnje u oblasti zaštite životne sredine,
    • XXV. Spisi i radnje u oblasti odbrane zemlje,
    • XXVI.A Spisi i radnje u oblasti premera i katastra nepokretnosti i nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka,
    • XXVIII. Spisi i radnje u vezi sa matičnim knjigama;
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – usaglašavanje pojmova elektronska faktura i sistem elektronskih faktura sa Zakonom o elektronskom fakturisanju,
  • – precizira se da se u CRF evidentiraju isključivo elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama, između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici,
  • – pojašnjeno je da rok za izmirenje novčanih obaveza za E-fakture počinje da teče prvog narednog dana od dana izdavanja E-fakture preko SEF-a, kada se smatra da je dužnik primio E- fakturu, od strane poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu;
  • Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, posebno u delu carinskih prekršaja (ponašanjem učesnika u carinskom postupku suprotno propisanim zakonskim normama);
  • – detaljnija regulativa u vezi sa unošenjem i iznošenjem robe preko graničnih prelaza (novi član 264a).

Zakon o poreskom postupku, šta je novo?

Od 20.decembra 2022.godine usvojene su i počele da važe izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navodimo samo najbitnije promene:

  • Zahtev obveznika za odlaganje plaćanja poreza podnet u roku iz opomene ne odlaže pokretanje postupka prinudne naplate

Izmenama ZPPPA predlaže se brisanje stava 6. člana 77. ZPPPA, kojim je propisano da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza podnet u roku iz opomene, dok se ne odluči po tom zahtevu. 

Posledica izmene je da Poreska uprava nema nikakvih ograničenja da i u slučaju podnošenja konkretnog zahteva obveznika pokrene postupak prinudnog izvršenja.

Implikacije za poreskog obveznika su utvrđivanje uvećanja poreskog duga u prinudnoj naplati, eventualnih troškova prinudne naplate i ustanovljavanje mere obezbeđenja naplate poreza u postupku prinudnog izvršenja, bez obzira na činjenicu podnošenja i potencijalni ishod odlučivanja o podnetom zahtevu poreskog obveznika.

Usvajanje zahteva poreskog obveznika za odlaganje plaćanja poreza prekida pokrenuti postupak prinudne naplate u odnosu na iznos dugovanog poreza čije je odlaganje odobreno.

  • Trajanje mere zabrane obavljanja delatnosti izrečene u toku poreske kontrole 

Poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti (robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza, neuplaćivanje dnevnog pazara, angažovanje lica bez ugovora o radu ili drugog akta o radnom angažovanju i neprijavljivanje lica nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, neevidentiranje prometa preko fiskalne kase, elektronskog fiskalnog uređaja ili na drugi propisani način) izriče se mera zabrane obavljanja delatnosti:

1.     u trajanju od 15 dana – ukoliko je nepravilnost utvrđena prvi put,

2.     u trajanju od 90 dana –  ukoliko je nepravilnost utvrđena drugi put,

3.     u trajanju od jedne godine – ukoliko je nepravilnost utvrđena treći put.

Izuzetno, zabrana vršenja delatnosti obvezniku koji delatnost obavlja na prostoru održavanja manifestacija izriče se za period trajanja te manifestacije.

  • Nova krivična dela

Propisuje se krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju, odnosno nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera, a koji se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, uvođenjem dva nova posebna krivična dela.

Zaprećena krivična sankcija je kazna zatvora u trajanju od jedne do pet godina.

Za navedena krivična dela odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.

Elektronski uređaji, oprema i softver, kao i računovodstveni i drugi softveri koji su predmet ovih krivičnih dela, oduzeće se.

  • Mogućnost izricanja zabrane vršenja određenih poslova odgovornom licu u pravnom licu za ponovljeni prekršaj

Odgovornom licu u pravnom licu može se izreći uz novčanu kaznu i mera zabrane vršenja određenih poslova u slučaju kada u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti osuđujuće presude za prekršaje:

i.              nepodnošenja poreske prijave, neobračunavanja i neplaćanja poreza,

ii.             nepodnošenja poreske prijave, obračunavanja ali neplaćanja poreza,

iii.            podnošenja poreske prijave, ali neplaćanja poreza i

iv.            nepodnošenja poreske prijave u slučaju kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, ili po nalogu kontrole, učini isti prekršaj.

Dakle, izmena propisa kojom se obezbeđuje mogućnost dodatnog izricanja mere zabrane uz novčanu kaznu odnosi se isključivo na povratnike u vršenju navedenih prekršaja.

Mera zabrane može se izreći u trajanju od šest meseci do tri godine.