Naš blog

Lista korisnika sistema elektronskih faktura – SEF

Lista korisnika Sistema elektronskih faktura je javna lista koja sadrži poreske identifikacione brojeve subjekata javnog sektora, subjekata privatnog sektora i dobrovoljnih korisnika Sistema elektronskih faktura koji imaju obavezu da prime i čuvaju elektronsku fakturu u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju (“Službeni glasnik RS”, br. 44 od 29. aprila 2021, 129 od 28. decembra 2021.), kao i jedinstvene brojeve korisnika budžetskih sredstava subjekata koji su upisani u Evidenciju korisnika javnih sredstava i koja se vodi kod Centralnog informacionog posrednika upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.

Lista korisnika Sistema elektronskih faktura je dostupna preko LINKA

Izvor: efaktura.gov.rs

Dopuna Pravilnika o porezu na dodatu vrednost

Još jednom osvrt na dopunu Pravilnika o porezu na dodatu vrednost od 24.maja 2022.godine.

Pravilnik o dopuni Pravilnika o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 59/22) stupio je na snagu 21. maja 2022. godine.

Dopunjen je Pravilnik članom 198a, kojim se predviđa:

Za promet dobara i usluga za koji je izdat fiskalni račun u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, obveznik PDV na zahtev subjekta javnog sektora određenog propisima kojima se uređuje elektronsko fakturisanje izdaje elektronsku fakturu u skladu sa tim propisima.

Zahtev iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1) broj fiskalnog računa iz stava 1. ovog člana;
2) izjavu subjekta javnog sektora da PDV iskazan u fiskalnom računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da je izvršena ispravka odbitka prethodnog poreza.

Posle izdavanja elektronske fakture iz stava 1. ovog člana, obveznik PDV može da izda fiskalni račun u kojem je naveden podatak „refundacija” za promet za koji je izdat fiskalni račun i elektronska faktura iz stava 1. ovog člana.

Poreske kategorije za e-Fakture

Da bi ste uspešno kreirali i podneli e-fakturu, potrebno je uneti poresku kategoriju. U nastavku je šematski prikazana poreska kategorijom sa POPDV pozicijom.

Oznaka kategorijeNaziv PDV kategorijeŠifra osnova Polje POPDV
SStandardno obračunavanje PDV-a ne unosi se3.1   3.2   3.5   3.6   3.7   3.9  4.1.3   4.2 
AEObrnuto obračunavanje PDV-a (interni obračun)PDV-RS-10-2-1
PDV-RS-10-2-2
PDV-RS-10-2-3
PDV-RS-10-2-4
PDV-RS-10-2-5-1
PDV-RS-10-2-5-2
PDV-RS-10-2-5-3
PDV-RS-36b-6
3.3    3.4      3.9
ZPoresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog PDV-aPDV-RS-24-1-1
PDV-RS-24-1-2
PDV-RS-24-1-3
PDV-RS-24-1-5
PDV-RS-24-1-5a
PDV-RS-24-1-6
PDV-RS-24-1-6a
PDV-RS-24-1-7
PDV-RS-24-1-7a
PDV-RS-24-1-8
PDV-RS-24-1-9
PDV-RS-24-1-10
PDV-RS-24-1-11
PDV-RS-24-1-12
PDV-RS-24-1-13
PDV-RS-24-1-14
PDV-RS-24-1-15
PDV-RS-24-1-16-1
PDV-RS-24-1-16-2
PDV-RS-24-1-16-3
PDV-RS-24-1-16-4
PDV-RS-24-1-16a
PDV-RS-24-1-16b
PDV-RS-24-1-16v
PDV-RS-24-1-16g
PDV-RS-24-1-17
1.1    1.3     1.4       1.6   1.7
EPoresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog PDV-aPDV-RS-25-1-1
PDV-RS-25-1-1a
PDV-RS-25-1-2
PDV-RS-25-1-3
PDV-RS-25-1-4
PDV-RS-25-1-5
PDV-RS-25-1-6
PDV-RS-25-1-7
PDV-RS-25-1-8
PDV-RS-25-2-1
PDV-RS-25-2-2
PDV-RS-25-2-3
PDV-RS-25-2-3a
PDV-RS-25-2-3b
PDV-RS-25-2-5
PDV-RS-25-2-6
PDV-RS-25-2-7
PDV-RS-25-2-8
PDV-RS-25-2-9
PDV-RS-25-2-10
PDV-RS-25-2-11
PDV-RS-25-2-12
PDV-RS-25-2-13
PDV-RS-25-2-14
PDV-RS-25-2-15
PDV-RS-25-2-16
PDV-RS-25-2-17
PDV-RS-25-2-18
PDV-RS-25-2-19
2.1      2.2        2.3     2.4    2.6         2.7
RIzuzimanje od PDV-aPDV-RS-6-1-1
PDV-RS-6a
11.2    11.3
ONije predmet oporezivanja PDV PDV-RS-11-1-1
PDV-RS-11-1-2
PDV-RS-11-1-3
PDV-RS-11-1-4
PDV-RS-11-1-5
PDV-RS-11-3
PDV-RS-12-4
PDV-RS-12-6-1
PDV-RS-12-6-2
PDV-RS-12-6-3
PDV-RS-12-6-4-1
PDV-RS-12-6-4-2
PDV-RS-12-6-4-3
PDV-RS-12-6-4-4
PDV-RS-12-6-4-5
 PDV-RS-12-6-5
PDV-RS-12-6-6
PDV-RS-12-6-7-1
PDV-RS-12-6-7-2
PDV-RS-12-6-7-3
PDV-RS-12-6-7-4
PDV-RS-12-6-7-5
PDV-RS-12-6-7-6
PDV-RS-12-6-7-7
 PDV-RS-12-6-7-8
 PDV-RS-12-6-7-9
PDV-RS-12-6-7-10
PDV-RS-12-6-7-11
PDV-RS-12-6-7-12
PDV-RS-12-6-8
PDV-RS-12-9
PDV-RS-17-4-2
PDV-RS-61
PDV-RS-17-4-3
11.1   1.2
OENije predmet oporezivanja PDV 2PDV-RS-7a-4 
PDV-RS-4-4-2NP
PDV-RS-5-4-2NP
PDV-RS-3NP-ostalo
 PDV-RS-17-4-2
 PDV-RS-17-4-3
PDV-RS-9
nema polja za POPDV
 (artikal ima stopu PDV-a NEOPOREZIVO)
SSPosebni postupci oporezivanjaPDV-RS-33
PDV-RS-35-7
Organizacije koje nisu u sistemu PDV-a i polja
4.1.1 i 4.1.2;
Robno knjigovodstvo u MP ?

Da li preduzetnici “knjigaši” i pravna lica imaju obavezu vodjenja zaliha tj. robno-materijalno knjigovodstvo u maloprodaji. Kratak odgovor je DA..ali i ne moraju. Da li mora posedovati analitičku evidenciju osnovnih sredstava DA, moraju.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu, pravna lica i preduzetnici „knjigaši“ mogu ali ne moraju da vode evidenciju o robi prema količini (robno knjigovodstvo) u maloprodajnim objektima, odnosno ovo je pitanje koje treba urediti opštim aktom (Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). Ovaj stav potvrdilo je Ministarstvo finansija 4.10.2022 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00776/2022-16 od 4.10.2022. god.) tumačeći propis o računovodstvu koji definiše da li postoji zakonska obaveza za vođenje robnog knjigovodstva u maloprodajnim objektima mikro pravnih lica (preduzeća i preduzetnika).

Na sve to ukratko treba sada reći da za osnovna sredstva svako pravno lice odnosno preduzetnik, ima obavezu da obezbedi verodostojne podatke u vezi sa poslovnim knjigama koje vodi, pa tako npr. ne može predvideti da nema/ne vodi analitičke evidencije osnovnih sredstava – nema onda ni obračuna amortizaicje.

Što se tiče maloprodaje i praćenja kretanja robnog prometa nije neophodno da pravno lice (uključujući mikro), odnosno preduzetnik vodi „robno-materijalno“ knjigovodstvo u maloprodajnim objektima, s obzirom da postoji tzv. maloprodajna metoda, koja podrazumeva da se zalihe robe vode po prodajnoj vrednosti, a da postoji račun korekcije, tj. račun ukalkulisane razlike u ceni koji prodajnu vrednost svodi na nabavnu vrednost.

APR – elektronske usluge i potpisivanje

Agencija za privredne registre, obaveštava sve zakonske zastupnike-ovlašćena lica privrednih društva, preduzetnike i gradjane da najkasnije do 31.05.2023. se moraju registrovati na portalu e-Uprave gde će se na taj način elektronski identifikovati.

„Privrednici i građani, koji žele da koriste elektronske usluge Agencije za privredne registre, kao što su eDostavljanje finansijskih izveštaja, eRegistracija ponuđača, eRegistracija osnivanja D.O.O i preduzetnika, eGrađevinske dozvole, eEvidentiranje stvarnih vlasnika i druge usluge dostupne na portalu sa eServisima Agencije, a koji do sada nisu imali korisnički APR nalog, od 16. januara 2023. godine treba da kreiraju korisnički nalog preko portala za elektronsku identifikaciju eID.gov.rs, nakon čega će automatski biti preusmereni na sistem APR-a.

Postojeći korisnici ovih elektronskih usluga moći će da koriste svoje APR naloge kreirane putem Sistema za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije sve do 1. juna 2023. godine, a po isteku ovog roka biće dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Sa jedinstvenim korisničkim eID nalogom, privrednicima i građanima je omogućen pristup ne samo svim elektronskim uslugama APR-a, već i ostalim uslugama eUprave, LPA, eZdravlje, Moj es Dnevnik, eFaktura i Moja prva plata.“

Agencija za privredne registre je već u toku 2022.godine omogućila potpisivanje u Cloudu.

„Agencija za privredne registre će od sutra, 23. marta 2022. godine, omogućiti korišćenje elektronskog potpisa u klaudu izdatog od Kancelarije za IT i eUpravu, u Posebnom informacionom sistemu za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja.

U narednom periodu, Agencija će omogućiti korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu i u ostalim aplikacijama dostupnim na internet stranici Agencije, kao i korišćenje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u klaudu izdatih od ostalih izdavalaca koji se nalaze u Registaru pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja.

Kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu besplatno izdaje Kancelarija za IT i eUpravu na čijem su Portalu za elektronsku identifikaciju objavljene sve informacije i uputstva u vezi aktivacije mobilne aplikacije ConsentID, kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu i procedure potpisivanja dokumenata u klaudu (https://cloud.eid.gov.rs/ca).“

Objavljene su izmene više zakona, a u vezi sa poslovanjem

U “Službenom glasniku RS”, broj 138/2022 objavljeni su sledeći zakoni:

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama;
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i
  • Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona.

Najznačajnije izmene i dopune navedenih zakona odnose se na sledeće:

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – precizira se da se odredbe ovog zakona ne odnose na fizička lica koji nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti,
  • – preciziranje pojma subjekta javnog sektora,
  • – obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti i obveznici poreza na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, prijavljuju se za korišćenje SEF-a pre podnošenja zahteva za isplatu subjektu javnog sektora,
  • – ukida se obaveza izdavanja elektronske fakture za promet dobara i usluga bez naknade,
  • – izmene u vezi sa evidentiranjem podataka u pojedinačnoj i zbirnoj evidenciji PDV,
  • – omogućeno je da se elektronska faktura koja je odbijena može naknadno prihvatiti (za elektronske fakture koje se evidentiraju u CRF ova odredba će se primenjivati od 1. juna 2023. godine);
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji –  stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – postupanje prilikom obavljanja prometa izvan maloprodajnog objekta ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice ili preduzetnik,
  • – objedinjavanje Sistema za upravljanje fiskalizacijom i Sistema elektronskih faktura u poslovanju između privrednih subjekata kao i između privrednih subjekata i subjekata javnog sektora (podzakonski akt biće donet u roku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona),
  • – način evidencije i način izdavanja fiskalnog računa, za promet na malo sopstvenih korišćenih pokretnih materijalnih sredstava;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – u slučaju kada je elektronska faktura, na osnovu koje se može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza, izdata najkasnije do isteka roka za predaju poreske prijave za poreski period u kojem je nastala poreska obaveza u skladu sa Zakonom o PDV, obveznik PDV može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza najranije za poreski period u kojem je poreska obaveza nastala,
  • – definisanje tržišne vrednosti dobara, odnosno usluga,
  • – određivanje osnovice za obračunavanje PDV za promet dobara, odnosno usluga između lica koja se smatraju povezanim licima u smislu Zakona o PDV kao tržišne vrednosti dobra ili usluge, bez PDV, u slučaju kada sticalac dobra ili usluge nema pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti, a promet je izvršen uz naknadu nižu od tržišne vrednosti,
  • – određivanje lica koja se smatraju povezanim licima u smislu Zakona o PDV,
  • – obveznici PDV dostavljaju obaveštenja poreskom organu u elektronskom obliku;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu – stupa na snagu 1. januara 2023. godine:
  • – kod razvrstavanja nepokretnosti za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, u poslovne objekte se razvrstavaju i garaže u kojima se (u celini ili u pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost,
  • – utvrđivanja poreza na imovinu dograđenog objekta obveznika koji ne vodi poslovne knjige, u slučaju kad dograđeni deo nije posebni deo novonastalog objekta,
  • – kod prenosa uz naknadu i kod prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu plaća se porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava,
  • – usaglašavanje odredaba koje uređuju oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na stanu kupcu prvog stana, sa vrstama upisa prava svojine na nepokretnostima (svojina, susvojina i zajednička svojina),
  • – odlaganje roka za prenošenje nadležnosti za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava, sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave – sa 1. januara 2023. godine na 1. januar 2024. godine;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – stupaju na snagu 20. decembra 2022. godine, a primenjuju se od 1. januara 2023. godine:
  • – povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300,00 dinara na 21.712,00 dinara mesečno – od 1. januara 2023. godine,
  • – smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25% na 24% – od 1. januara 2023. godine,
  • – produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica,
  • – uvođenje samooporezivanja po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana,
  • – novi način oporezivanja i utvrđivanja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje fizičkih lica – “frilensera”;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – da se poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana podnosi isključivo u elektronskom obliku,
  • – nova krivična dela za nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju i nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera;
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – pojmovno preciziranje “organa” kod imaoca javnih ovlašćenja – preduzeća, privrednih društava i drugih organizacija, tako da pojam organa  podrazumeva pomenute subjekte koji se za vršenje javnih ovlašćenja finansiraju iz budžetskih sredstava;
  • – izmene i dopune većeg obima, u tarifama iz Odeljka A, u okviru postojećih tarifa/taksi, kao i uvođenjem novih tarifnih brojeva/taksi, i to u sledećim grupama:
    • I. Zahtevi,
    • IV. Uverenja,
    • VIII. Spisi i radnje u oblasti unutrašnjih poslova,
    • IX. Spisi i radnje u carinskom postupku,
    • XIII. Spisi i radnje u oblasti trgovine i privrede,
    • XIV. Spisi i radnje u vezi sa pravima intelektualne svojine,
    • XV. Spisi i radnje u oblasti geologije, rudarstva i energetike,
    • XVI. Spisi i radnje u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju,
    • XIX. Spisi i radnje u oblasti prostornog planiranja i izgradnje,
    • XXIII. Spisi i radnje u oblasti zaštite životne sredine,
    • XXV. Spisi i radnje u oblasti odbrane zemlje,
    • XXVI.A Spisi i radnje u oblasti premera i katastra nepokretnosti i nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka,
    • XXVIII. Spisi i radnje u vezi sa matičnim knjigama;
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – usaglašavanje pojmova elektronska faktura i sistem elektronskih faktura sa Zakonom o elektronskom fakturisanju,
  • – precizira se da se u CRF evidentiraju isključivo elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama, između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici,
  • – pojašnjeno je da rok za izmirenje novčanih obaveza za E-fakture počinje da teče prvog narednog dana od dana izdavanja E-fakture preko SEF-a, kada se smatra da je dužnik primio E- fakturu, od strane poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu;
  • Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona – stupa na snagu 20. decembra 2022. godine:
  • – usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, posebno u delu carinskih prekršaja (ponašanjem učesnika u carinskom postupku suprotno propisanim zakonskim normama);
  • – detaljnija regulativa u vezi sa unošenjem i iznošenjem robe preko graničnih prelaza (novi član 264a).

Zakon o poreskom postupku, šta je novo?

Od 20.decembra 2022.godine usvojene su i počele da važe izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Navodimo samo najbitnije promene:

  • Zahtev obveznika za odlaganje plaćanja poreza podnet u roku iz opomene ne odlaže pokretanje postupka prinudne naplate

Izmenama ZPPPA predlaže se brisanje stava 6. člana 77. ZPPPA, kojim je propisano da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza podnet u roku iz opomene, dok se ne odluči po tom zahtevu. 

Posledica izmene je da Poreska uprava nema nikakvih ograničenja da i u slučaju podnošenja konkretnog zahteva obveznika pokrene postupak prinudnog izvršenja.

Implikacije za poreskog obveznika su utvrđivanje uvećanja poreskog duga u prinudnoj naplati, eventualnih troškova prinudne naplate i ustanovljavanje mere obezbeđenja naplate poreza u postupku prinudnog izvršenja, bez obzira na činjenicu podnošenja i potencijalni ishod odlučivanja o podnetom zahtevu poreskog obveznika.

Usvajanje zahteva poreskog obveznika za odlaganje plaćanja poreza prekida pokrenuti postupak prinudne naplate u odnosu na iznos dugovanog poreza čije je odlaganje odobreno.

  • Trajanje mere zabrane obavljanja delatnosti izrečene u toku poreske kontrole 

Poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti (robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza, neuplaćivanje dnevnog pazara, angažovanje lica bez ugovora o radu ili drugog akta o radnom angažovanju i neprijavljivanje lica nadležnoj organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, neevidentiranje prometa preko fiskalne kase, elektronskog fiskalnog uređaja ili na drugi propisani način) izriče se mera zabrane obavljanja delatnosti:

1.     u trajanju od 15 dana – ukoliko je nepravilnost utvrđena prvi put,

2.     u trajanju od 90 dana –  ukoliko je nepravilnost utvrđena drugi put,

3.     u trajanju od jedne godine – ukoliko je nepravilnost utvrđena treći put.

Izuzetno, zabrana vršenja delatnosti obvezniku koji delatnost obavlja na prostoru održavanja manifestacija izriče se za period trajanja te manifestacije.

  • Nova krivična dela

Propisuje se krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljeni promet opreme za fiskalizaciju, odnosno nedozvoljeni promet računovodstvenih i drugih softvera, a koji se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, uvođenjem dva nova posebna krivična dela.

Zaprećena krivična sankcija je kazna zatvora u trajanju od jedne do pet godina.

Za navedena krivična dela odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina.

Elektronski uređaji, oprema i softver, kao i računovodstveni i drugi softveri koji su predmet ovih krivičnih dela, oduzeće se.

  • Mogućnost izricanja zabrane vršenja određenih poslova odgovornom licu u pravnom licu za ponovljeni prekršaj

Odgovornom licu u pravnom licu može se izreći uz novčanu kaznu i mera zabrane vršenja određenih poslova u slučaju kada u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti osuđujuće presude za prekršaje:

i.              nepodnošenja poreske prijave, neobračunavanja i neplaćanja poreza,

ii.             nepodnošenja poreske prijave, obračunavanja ali neplaćanja poreza,

iii.            podnošenja poreske prijave, ali neplaćanja poreza i

iv.            nepodnošenja poreske prijave u slučaju kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, ili po nalogu kontrole, učini isti prekršaj.

Dakle, izmena propisa kojom se obezbeđuje mogućnost dodatnog izricanja mere zabrane uz novčanu kaznu odnosi se isključivo na povratnike u vršenju navedenih prekršaja.

Mera zabrane može se izreći u trajanju od šest meseci do tri godine.

e-Faktura ko, šta i kako?

Na osnovu zakona o elektronskom fakturisanju, obaveze privrednih subjekata su sledeće i rasporedjene su u tri etape, zavisno od datuma primene.

I etapa primene:

  • Od 1.1.2022. godine subjekti JAVNOG SEKTORA imaće obavezu da prime i čuvaju elektronsku fakturu.
  • Od 1.1.2022. godine subjekti PRIVATNOG SEKTORA imaju obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu JAVNOG SEKTORA u slučaju poslovnih transakcija.

II etapa primene:

  • Od 1.7.2022. godine subjekti JAVNOG SEKTORA imaće obavezu da izdaju elektronsku fakturu subjektu PRIVATNOG SEKTORA.
  • Od 1.7.2020. godine subjekti PRIVATNOG SEKTORA imaće obavezu da prime i čuvaju fakturu izdatu od strane JAVNOG SEKTORA, kao i da prime i čuvaju fakture izdate od PRIVATNOG SEKTORA (izdavanje faktura od strane subjekta privatnog sektora – subjektu privatnog sektora nije obavezujuće).

III etapa primene:

  • Od 1.1.2023. godine počinje OBAVEZNA primena elektronskog izdavanja, primanja i čuvanja faktura za subjekte PRIVATNOG i JAVNOG sektora.

KO IMA OBAVEZU evidentiranja prometa putem elektronske fakture?

  • subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
  • subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora;
  • subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;
  • subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
  • poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

KO NEMA OBAVEZU evidentiranja prometa putem elektronske fakture?

  • promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;
  • ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
  • nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara, usluga ili radova.

Ko vrši inspekcijski nadzor?

Ministarstvo finansija – Poreska uprava vrši inspekcijski nadzor. Poreski obveznik bilo da je izdavalac ili primalac fakture je dužan da omogući nesmetani pristup i kontrolu, sistemu i uredjajima preko kojih se vrši fakturisanje.

Kazne

Zavisno od toga koja povreda Zakona je učinjena, kao na primer:

  • povredi obavezu izdavanja elektronske fakture;
  • koristi podatke koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura u svrhe koje nisu propisane ovim zakonom;
  • ne primi elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom;
  • ne izvrši plaćanje elektronske fakture u skladu sa ovim zakonom.
  • pružanjem usluga izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja ili čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura.
  • ne čuva elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom.

Visina nočanih kazni se kreće u sledećem rasponu:

• Pravno lice – subjekt privatnog sektora, odnosno javno preduzeće – novčana kazna u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara;

• Preduzetnik – subjekt privatnog sektora – novčana kazna u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara;

• Odgovorno lice pravnog lica – subjekta privatnog sektora, odnosno javnog preduzeća, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000

I na kraju ono najbitnije!

KNJIGOVODJA ONLINE za svoje komitente / korisnike omogućiće povezivanje i integraciju u okviru sopstvenog informacionog sistema. To će pojednostaviti, ubrzati i olakšati svakodnevno poslovanje, pritom ispunjavajući sve potrebne novonastale zakonske odredbe!

Delatnosti za koje (ne) postoji obaveza evidentiranja prometa na malo u zavisnosti od šifre delatnosti

Prema odredbama člana 3. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo, delatnostima, za koje u smislu člana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, smatraju se delatnosti iz sledećih oblasti, grana i grupa klasifikacije delatnosti iz Zakona o klasifikaciji delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009) i Uredbe o Klasifikaciji delatnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2010), i to:

Delatnosti u okviru sledećih oblasti, grana, odnosno grupa:


  • 49.31 Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika;
  • 49.32 Taksi prevoz;
  • 52.21 Uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju;
  • 53.10 Poštanske aktivnosti javnog servisa;
  • 61 Telekomunikacije;
  • 64 Finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova;
  • 65 Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;
  • 66 Pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga i osiguranju;
  • 69.10 Pravni poslovi izuzev aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja;
  • 75.00 Veterinarske delatnosti – Primarna terenska zdravstvena zaštita životinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja;
  • 84.30 Obavezno socijalno osiguranje;
  • 85 Obrazovanje, osim delatnosti iz grane 85.5 – Ostalo obrazovanje;
  • 86 Zdravstvene delatnosti – zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
  • 87 Socijalna zaštita sa smeštajem;
  • 88 Socijalna zaštita bez smeštaja;
  • 94.91 Delatnost verskih organizacija.

Kao što možemo primetiti obim delatnosti koje su izuzete od obaveze evidentiranja preko elektronskog fiskalnog uređaja je dosta sužen, te će nove obaveze fiskalizacije uticati na mnoge delatnosti koje su do sada bile izuzete od obaveze evidentiranja. S tim u vezi,od 1. januara 2022. godine promene u pogledu fiskalizacije će se odnositi na sledeće delatnosti:


  • Promet na malo putem interneta – 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta;
  • Prevoz putnika i tereta – 49.10 Železnički prevoz putnika, daljinski i regionalni, 49.20 Železnički prevoz tereta, 49.39 Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju, 49.41 Drumski prevoz tereta; 49.42 Usluge preseljenja, 50.30 Prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima, 50.40 Prevoz tereta unutrašnjim plovnim putevima, 51.10 Vazdušni prevoz putnika, 51.21 Vazdušni prevoz tereta;
  • Kurirske, ekspresne i dr. poštanske usluge komercijalnog servisa -53.20 Poštanske aktivnosti komercijalnog servisa;
  • Studentski i đački domovi – 55.90 Ostali smeštaj – studentski i đački domovi;
  • Bioskopi– 59.14 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela;
  • Usluge čišćenja – 85.8 Ostalo obrazovanje;
  • Obuke, škole stranih jezika i sl. Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja;
  • Izvođenje muzičkih i scenskih dela, rad muzeja, arhiva, galerija, kladionica, sportske i rekreativne aktivnosti -sve delatnosti u okviru oblasti: 90 Stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti, 91 Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti, 92 Kockanje i klađenje, 93 Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti;
  • Popravka obuće, satova, nakita i sl. – 95.23 Popravka obuće i predmeta od kože, 95.25 Popravka satova i nakita;
  • Prodaja putem automata -u okviru šifre 47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca.
Fiskalne kase i fiskalizacija, šta je novo?

Novi Zakon o fiskalizaciji (u nastavku: Zakon) usvojen je krajem decembra 2020. godine. Početak primene Zakona predviđen je za 1. januar 2022. godine. Danom početka primene Zakona prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama

Neke od najvažnijih novina u odnosu trenutno važeći Zakon o fiskalnim kasama su:

  • primljeni avansi za promet na malo prvi put se definišu kao predmet fiskalizacije;
  • predmet fiskalizacije je svaki promet u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je kupac fizičko ili pravno lice;
  • kao predmet fiskalizacije određuje se promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata;
  • jasno se definiše ko su obveznici fiskalizacije;
  • pojam „fiskalni isečak“ zamenjuje se pojmom „fiskalni račun“, a fiskalna kasa pojmom elektronski fiskalni uređaj; 
  • više neće biti u primeni Obrazac NI (nalog za ispravku), dnevni izveštaj, periodični izveštaj, presek stanja.

Prelaznom i završnom odredbom člana 20. Zakona predviđeno je da će se propisi za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu Zakona, odnosno najkasnije do 29. septembra 2021. godine. Za razliku od mnogih drugih slučajeva, kada se obično kasni sa objavljivanjem podzakonskih akata, ili se to čini neposredno uoči isteka krajnjeg roka, ovoga puta propisi su doneti značajno pre isteka propisanog roka.

Na osnovu ovlašćenja iz Zakona, ministar finansija doneo je šest pravilnika

  1. Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa – počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine;
  2. Pravilnik o načinu i postupku dostavljanja podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi – počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine;
  3. Pravilnik o načinu čuvanja i zaštite podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja – počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine;
  4. Pravilnik o vrsti i načinu dostavljanja podataka o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama, kao i o načinu generisanja oznake poslovnog prostora – počinje da se primenjuje od 1. novembra 2021. godine;
  5. Pravilnik o uslovima i proceduri izdavanja i načinu korišćenja bezbednosnog elementa – počinje da se primenjuje od 1. jula 2021. godine;
  6. Pravilnik o načinu provere prijavljenih fiskalnih računa – počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine.

Svi navedeni pravilnici objavljeni su u Službenom glasniku RS, broj 31/21 od 31. marta 2021. godine. Osim navedenih podzakonskih akata očekuje se da Poreska uprava donese i na svom sajtu objavi Tehnički vodič za primenu pojedinih odredaba Zakona i podzakonskih akata.

Očekuje se da Vlada RS usvoji još dva nova akta, koja bi dodatno regulisala ovu oblast:

  • Uredbu o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja – u primeni od 1. januara 2022. godine i
  • Uredbu o obliku i sadržaju registra elemenata elektronskih fiskalnih uređaja, vrstama elektronskih fiskalnih uređaja, načinu njihovog korišćenja i odobravanja, automatskoj obustavi rada elektronskog fiskalnog uređaja, pojedinostima alternativnog pristupa stalnoj internet vezi i načinu uvida u podatke dostavljene Poreskoj upravi – u primeni od 1. jula 2021. godine.

Suština je da će od 1. januara 2022. biti znatno smanjen broj delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa dobara i usluga na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Drugim rečima, obveznici iz mnogih delatnosti koji u prethodnom periodu nisu imali obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase, od naredne godine imaće obavezu da svoj promet evidentiraju preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom