Naš blog

Neoporezivi iznosi za 2024.godinu

Na osnovu Zakona o porezu na dohodak gradjana, za 2024. godinu i isplate koje se vrše u periodu od 1.februara 2024.godine do 31.01.2025.godine, važe sledeći neoporezivi iznosi:

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 25.000 dinara*
    * ovaj iznos se ne menja u odnosu na postojeći jer je promenjen od 1. januara 2024. godine
  • Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (član 18. stav 1. tačka 1) –  5.398 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji (član 18. stav 1. tačka 2) – 3.241 dinar
  • Naknada prevoza na službenom putovanju (član 18. stav 1. tačka 5) – 9.449 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (član 18. stav 1. tačka 7) – 53.986 dinara
  • Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića (član 18. stav 1. tačka 8) – 13.497 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima (član 18. stav 1. tačka 9) – 26.991 dinar
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog (član 18. stav 1. tačka 9a) – 94.472 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta (član 18. stav 1. tačka 12) – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
  • Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (član 21a stav 2) – 8.101 dinar
  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog (član 9. stav 1. tačka 9) – 94.472 dinara
  • Stipendije i krediti učenika i studenata (član 9. stav 1. tačka 12) – 41.381 dinar
  • Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi (član 9. stav 1. tačka 13) – 13.497 dinara
  • Naknada za rad članova biračih komisija (osim članova RIK), biračkih i glasačkih odbora, kao i naknada za rad na popisu stanovništva (član 9. stav 1. tačka 29) – 7.247 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad (član 9. stav 1. tačka 30) – 17.933 dinara
  • Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (član 9. stav 1. tačka 31) – 137.941 dinar
  • Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću (član 83. stav 4. tačka 1) – 137.941 dinar
  • Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa (član 85. stav 1. tačka 11) – 17.933 dinara
APR – Online promena podataka preduzetnika

Do sada je bilo moguće vršiti osnivanje preduzetničke radnje ili agencije elektronskim putem. Od 27.decembra 2023.godine, omogućeno je da online – elektronski izvršite eventualnu promenu podataka o registrovanom preduzetniku kao što je na primer promena sedišta, kontakt podataka, brisanje ili otvaranje poslovne jedinice i sl. Takodje, omogućeno je da se elektronskim putem vrši i brisanje same preduzetničke radnje tj. agencije.

Preduslov, da preduzetnik sprovede potrebne promene ili samo brisanje radnje je važeći elektronski sertifikat i NEXU aplikacija kroz koju se vrši potpisivanje.

Početni korak za korisnike koji prvi put pristupaju sistemu je kreiranje naloga na Portalu eID.gov.rs. Sve ostalo se radi u okviru portala Agencije za privredne registre.

Plaćanje naknade za promenu ili brisanje, kao i kod registracije preduzetničke radnje ili agencije se takodje vrši online – platnim karticama.

Naravno da za naše klijente, mi preuzimamo obavezu praćenja izmene svih propisa i tehničku podršku u eventualnom radu na sprovodjenju svih izmena, pa tako i ovih novina oko registracije, promena ili brisanja preduzetničkih radnji ili agencija kod Agencije za privredne registre.

Frilenseri – ko, kako i koliko plaća?

Frilenseri, po navici imamo utisak da su to ljudi koji se bave poslom IT stručnjaka iz udobnosti fotelje iz svoje sobe. Pa, bar delimično je tačno. Samo što tu još spadaju i neki drugi, npr. majstor za popravku veš mašine, majstor za krečenje, bebisiter itd.

Frilenseri, da ne prevedimo sada bukvalno sa engleskog, odakle potiče izraz su u stvari ljudi koji su „slobodni“ i koji taj neki svoj rad i posao obavljaju samostalno-slobodno bez sklapanja bilo kakvog ugovora sa „poslodavcem“, mislimo tu čak i na honorarce.

Zbog čitave polemike i načina na koji je naš sistem ranije „video“ ili bolje reći „nije video“ ljude slobodnih zanimanja, došlo je do zakonskih izmena tj. promena radi prepoznavanja i pravednijeg poreskog sagledavanja frilensera.

Znači, sada svi frilenseri spadaju u grupu ljudi koji su dužni da svoj rad samooporezuju. To znači da sami obračunavaju, podnose i plaćaju poreze za svoj izvršeni rad.

Obaveze za poreze se obračunavaju kvartalno na jedan od dva dostupna načina ili opcije. To koju ćete opciju izabrati zavisi isključivo od Vaše procene i njih možete primenjivati iz kvartala u kvartal, kako Vama iz Vaše procene bude odgovaralo.

Frilenser podnosi prijavu putem portala www.frilenseri.purs.gov.rs, i to samo u slučaju ako je isplatilac od koga mu pristiže priliv strano pravno lice, strano fizičko lice, domaće fizičko lice ili drugo lice koje ne plaća poreze i doprinose u Republici Srbiji.

Uporedni primer, dve ponudjene opcije sa istim iznosima.

Opcija 1Opcija 2
Normirani troškovi: 96.000 RSD u kvartalu.

Porez: 20%
PIO: 24%
Zdravstveno: 10,3% ( Ova stopa se primenjuje na trostruki iznos osnovice od 15% prosečne mesečne zarade u RS, što znači minimalni iznos za plaćanje je 4.789 RSD za kvartal. Ukoliko je ova osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod.)


Normirani troškovi: 57.900 RSD u kvartalu, uvećani za 34% bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.

Porez: 10%

PIO: 24 % (obavezan, najmanje 25.218 rsd kvartalno)
Zdravstveno: 10,3 % ( Ova stopa se primenjuje na trostruki iznos osnovice od 15% prosečne mesečne zarade u RS, što znači minimalni iznos za plaćanje je 4.789 RSD za kvartal. Ukoliko je ova osnovica niža od oporezivog prihoda, kao osnovica za plaćanje doprinosa računaće se oporezivi prihod.)


Primer 1: Kvartalni prihod 60.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 60.000 – 96.000 = 0 RSD
Porez je 0 RSD
PIO je 0 RSD
Zdravsteno je 0 RSD ukoliko ste zdr. osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 0 ili 4.789 RSD.
Primer 1: Kvartalni prihod 60.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = (60.000-(57.900+60.000*34%) RSD
Porez je 0 RSD
PIO je 25.218 RSD
Zdravstvo je 0 RSD ukoliko ste zdr.osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr. osigurani.
Ukupni trošak: 25.218 ili 30.007 RSD.
Primer 2: Kvartalni prihod 100.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 100.000-96.000=4.000 RSD
Porez: 4.000×20%=800 RSD
PIO: 4.000×24%=960 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 1.760 ili 6.549 RSD.
Primer 2: Kvartalni prihod 100.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa =
(100.000-(57.900+100.000*34%)=8.100 RSD
Porez: 8.100×20%=810 RSD
PIO: 25.218 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 4.789 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 26.028 ili 30.817 RSD.
Primer 3: Kvartalni prihod 300.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa = 300.000-96.000=204.000 RSD.
Porez: 204.000×20%= 40.800 RSD
PIO: 204.000×24%=48.960 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 21.012 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 89.760 ili 110.772 RSD.
Primer 3: Kvartalni prihod 300.000 RSD
Osnovica za plaćanje poreza i doprinosa =
(300.000-(57.900+300.000*34%)=140.100 RSD.
Porez: 140.100×10%= 14.010 RSD
PIO: 140.100×24%=33.624 RSD
Zdravstvo: 0 RSD ukoliko ste zdravstveno osigurani ili 14.430 RSD ukoliko niste zdr.osigurani.
Ukupni trošak: 47.634 ili 62.064 RSD.

Kvartalni
prihod
60.000
RSD
100.000
RSD
160.000
RSD
180.000
RSD
300.000
RSD
500.000
RSD
Opcija 18%6,6%21,7%25,3%36,9%43,9%
Opcija 250%30,8%21,8%20,9%20,7%24,1%
* Proračuni su radjeni na pretpostavci da niste zdravstveno osigurani, što znači da poresko opterećenje može biti i manje.

Minimalac za 2024.godinu

Minimalna cena rada za 2024.godinu iznosiće neto 271,00 dinar po radnom satu. Povećanje je usledilo Odlukom Vlade RS objavljenom u Sl. glasniku br. 79 od 15.09.2023.godine.

Ukoliko uzmemo, kao primer da prosečno mesec ima 176 radnih sati, minimalna zarada bi iznosila 47.696,00 dinara u neto iznosu. Bruto minimalna zarada na ovaj iznos bi iznosila 64.473,61 dinar.

Poresko oslobodjenje kod bruto zarade iznosi 25.000,00 dinara.

Nova, viša cena rada, samim tim i minimalna zarada primenjivaće se od 1.januara 2024.godine i važi za celu kalendarsku 2024.godinu.

Porodiljsko za preduzetnice

Od 1.avgusta su stupile na snagu izmene Zakona, do sada je bila razlika u pravu zaposlenih žena kod drugog lica i vlasnica biznisa-preduzetnica ogledala u iznosu naknade za trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo. Naime, dok žene zaposlene kod poslodavaca tokom trudničkog dobijaju pun iznos naknade, preduzetnice su, da bi ostvarile to pravo, u obavezi da naprave ustupak. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, punu naknadu ostvaruju ukoliko „zamrznu“ ili zatvore preduzetničku radnju, odnosno agenciju.

Do sada su žene preduzetnice imale status fizičkog lica. Već duže vreme je postojala inicijativa da preduzetnice nisu u obavez da ugase ili privremeno „zamrznu radnju-agenciju“ zarad ostvarivanja svojih prava.

Šta je sada novo, kakve su izmene Zakona u pitanju? Ukratko:

  • Otac ima pravo da posle navršenih tri meseca od rođenja deteta koristi porodiljsko odsustvo ukoliko je zaposlen u drugom preduzeću i da za to vreme prima novčanu nadoknadu, dok dete ne napuni godinu dana,
  • Potpuno je izjednačen status žena preduzetnica koje rađaju treće dete sa svim ostalim ženama. One dakle mogu koristiti plaćeno odsustvo u periodu od dve godine.
  • Ukoliko supružnik preduzetnice nije u radnom odnosu, može preuzeti vlasništvo nad radnjom za vreme njenog porodiljskog bolovanja i na taj način joj omogućiti da ostvari svoja prava ukoliko rađa prvo ili drugo dete.

Krajnji cilj jeste da se izjednači položaj i kada je u pitanju novčana nadoknada tokom trudničkog i porodiljskog bolovanja, da pritom radnja-agencija ne mora biti ugašena, te da poslovanje može obavljati supružnik ili na kraju krajeva on mpže biti korisnik samog porodiljskog odsustva.

Neoporezivi iznosi 2023
  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 21.712 dinara
  • Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (član 18. stav 1. tačka 1) –  5.017 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji (član 18. stav 1. tačka 2) – 3.012 dinara
  • Naknada prevoza na službenom putovanju (član 18. stav 1. tačka 5) – 8.782 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (član 18. stav 1. tačka 7) – 50.173 dinara
  • Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića (član 18. stav 1. tačka 8) – 12.544 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima (član 18. stav 1. tačka 9) – 25.085 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog (član 18. stav 1. tačka 9a) – 87.799 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta (član 18. stav 1. tačka 12) – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
  • Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (član 21a stav 2) – 7.529 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog (član 9. stav 1. tačka 9) – 87.799 dinara
  • Stipendije i krediti učenika i studenata (član 9. stav 1. tačka 12) – 38.458 dinara
  • Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi (član 9. stav 1. tačka 13) – 12.544 dinara
  • Naknada za rad članova biračih komisija (osim članova RIK), biračkih i glasačkih odbora, kao i naknada za rad na popisu stanovništva (član 9. stav 1. tačka 29) – 6.735 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad (član 9. stav 1. tačka 30) – 16.666 dinara
  • Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (član 9. stav 1. tačka 31) – 128.198 dinara
  • Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću (član 83. stav 4. tačka 1) – 128.198 dinara
  • Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa (član 85. stav 1. tačka 11) – 16.666 dinara
Payoneer, PayPal…u Srbiji! Kako…šta?

Sa svim ovim novinama, koje za cilj imaju lakše, brže i jeftinije plaćanje, sada već imam izbor.

Porastom veličine i obima i vrsti delatnosti koje se obavljaju pogotovu online, nekako se nameću i novi, bar za nas u Srbiji načini naplate ili plaćanja.

Zakon o deviznom poslovanju Republike Srbije isključuje sve vrste plaćanja u domaćem prometu, sem ako su u pitanju devizne dnevnice za službeno putovanje ili eventualno zakup ukoliko je tako definisano ugovorom.

Za sve drugo plaćanje unutar lica u Srbiji se obavlja isključivo u dinarima.

Payoneer, kao i ostale platne-virtualne institucije, koje naš zakon na kraju ipak poznaje mogu se za sada u odredjenoj meri koristiti i u Srbiji. Konkretno Payoneer je sada moguće da koriste i pravna lica i preduzetnici.

Pravno lice ili preduzetnik može otvoriti račun tj. registrovati se u okviru platforme Payoneer i onda taj račun koristiti kao svaki drugi devizni račun koji služi za devizni priliv ili plaćanje ka inostranstvu. Da, samo za direktni priliv iz inostranstva ili plaćanje u devizama ka inostranstvu. Druge transakcije tj. plaćanje u devizama u okviru Srbije nije moguće. To znači, da ukoliko primite novac iz inostranstva on može ostati na Vašem Payoneer računu ili ga usmeriti na svoj dinarski račun kod poslovne banke – izvršiti prodaju deviza.

U suprotnom smeru je moguće sa Vašeg dinarskog računa izvršiti transfer na Payoneer račun i sa njega izvršiti plaćanje.

Prednosti korišćenja ovog servisa su brži i verovtno opertivno lakši transfer novca sa ino partnerima, bilo da su Vaši dobavljači ili kupci. Pogotovu ako koriste istu Payoneer platformu. Znači verovatno jeftinije transakcija sa i iz inostranstva.

Mane…pa u ovom trenutku na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o platnim institucijama i Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, a koji su neko ko boravi u Republici Srbiji duže od 180 dana tj. rezidenti – nisu u mogućnosti da koriste platne kartice Payoneer-a, PayPal-a za plaćanje unutar Republike Srbije čak ni na POS terminalima u svakodnevnoj upotrebi, a ni za podizanje gotovine.

U prethodnom delu smo se osvrnuli na Payoneer, ali suština je da to isto važi i za PayPal izmedju ostalih, kao dve možda najpopularnije platne institucije u Srbiji medju poznavaocima.

I sada za kraj šta je ono najgore, ako ovo ne koristite kako treba. Sva pravna lica i preduzetnici za sve što naplate, moraju normalno imati uredno izdatu fakturu prema ino kupcu-klijentu, ili fakturu-ugovor od strane ino dobavljača kome vrše plaćanje.

U slučajevima kada bi ove platne institucije koristili za plaćanje unutar Srbije izmedju rezidenata, a to je u INO valuti, onda bi na osnovu Zakona o deviznom poslovanju kazna bila od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, odnosno od 5.000 do 150.000 za odgovorno lice u pravnom licu. Treba dodati da bi preduzetnička radnja npr. agencija mogla biti kažnjena od 10.000 – 500.000 dinara, pored odgovornog lica.

Neoporezivi iznosi za isplate počev od 1.februara 2023.godine

Zakonom o porezu na dohodak gradjana, za period od 1.feburara 2023.godine, do 31.januara 2024.godine utvrdjeni su sledeći neoporezivi iznosi za isplate. Objavljeno u „Sl.Glasniku br. 6 od 27.1.2023.godine.

  • Neoporezivi iznos zarade (član 15a) – 21.712 dinara*
    * ovaj iznos se ne menja u odnosu na postojeći jer je promenjen od 1. januara 2023. godine
  • Naknada dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada (član 18. stav 1. tačka 1) –  5.017 dinara
  • Dnevnica za službeno putovanje u zemlji (član 18. stav 1. tačka 2) – 3.012 dinara
  • Naknada prevoza na službenom putovanju (član 18. stav 1. tačka 5) – 8.782 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice (član 18. stav 1. tačka 7) – 50.173 dinara
  • Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića (član 18. stav 1. tačka 8) – 12.544 dinara
  • Jubilarna nagrada zaposlenima (član 18. stav 1. tačka 9) – 25.085 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti člana porodice zaposlenog (član 18. stav 1. tačka 9a) – 87.799 dinara
  • Solidarna pomoć za slučaj rođenja deteta (član 18. stav 1. tačka 12) – do visine prosečne zarade isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
  • Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond (član 21a stav 2) – 7.529 dinara
  • Pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog (član 9. stav 1. tačka 9) – 87.799 dinara
  • Stipendije i krediti učenika i studenata (član 9. stav 1. tačka 12) – 38.458 dinara
  • Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi (član 9. stav 1. tačka 13) – 12.544 dinara
  • Naknada za rad članova biračih komisija (osim članova RIK), biračkih i glasačkih odbora, kao i naknada za rad na popisu stanovništva (član 9. stav 1. tačka 29) – 6.735 dinara
  • Novčane pomoći fizičkim licima koja nisu zaposlena kod davaoca, a koja ne predstavlja ekvivalent za neki njihov rad (član 9. stav 1. tačka 30) – 16.666 dinara
  • Naknada troškova boravka fizičkim licima koja učestvuju u programima Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija (član 9. stav 1. tačka 31) – 128.198 dinara
  • Pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću (član 83. stav 4. tačka 1) – 128.198 dinara
  • Nagrade i druga slična davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, a proizlaze iz rada ili druge vrste doprinosa (član 85. stav 1. tačka 11) – 16.666 dinara

Lista korisnika sistema elektronskih faktura – SEF

Lista korisnika Sistema elektronskih faktura je javna lista koja sadrži poreske identifikacione brojeve subjekata javnog sektora, subjekata privatnog sektora i dobrovoljnih korisnika Sistema elektronskih faktura koji imaju obavezu da prime i čuvaju elektronsku fakturu u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju („Službeni glasnik RS“, br. 44 od 29. aprila 2021, 129 od 28. decembra 2021.), kao i jedinstvene brojeve korisnika budžetskih sredstava subjekata koji su upisani u Evidenciju korisnika javnih sredstava i koja se vodi kod Centralnog informacionog posrednika upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.

Lista korisnika Sistema elektronskih faktura je dostupna preko LINKA

Izvor: efaktura.gov.rs

Dopuna Pravilnika o porezu na dodatu vrednost

Još jednom osvrt na dopunu Pravilnika o porezu na dodatu vrednost od 24.maja 2022.godine.

Pravilnik o dopuni Pravilnika o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 59/22) stupio je na snagu 21. maja 2022. godine.

Dopunjen je Pravilnik članom 198a, kojim se predviđa:

Za promet dobara i usluga za koji je izdat fiskalni račun u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, obveznik PDV na zahtev subjekta javnog sektora određenog propisima kojima se uređuje elektronsko fakturisanje izdaje elektronsku fakturu u skladu sa tim propisima.

Zahtev iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1) broj fiskalnog računa iz stava 1. ovog člana;
2) izjavu subjekta javnog sektora da PDV iskazan u fiskalnom računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da je izvršena ispravka odbitka prethodnog poreza.

Posle izdavanja elektronske fakture iz stava 1. ovog člana, obveznik PDV može da izda fiskalni račun u kojem je naveden podatak „refundacija” za promet za koji je izdat fiskalni račun i elektronska faktura iz stava 1. ovog člana.